Politika Cena I Njene Repekusije Na DBP.

Privredni sistem je ekonomska teorija koja govori o vezama izmedju elemenata celokupnog privrednog sistema jedne zemlje. Kada govorimo o ekonomskom rastu privrede tada u prvi plan se postavlja visina DBP-a.  Bruto proizvod je ukupna količina materijalnih dobara proizvedena u jednoj godini. On se meri u svom realnom i nominalnom izrazu, to su korekcije u zavisnosti od stope inflacije i njene repekusije na nacionalnu ekonomiju.

Valutni sistem zemlje je ekonomska kategorija koja nam ukazuje na činjenicu da je valuta i kurs jedne zemlje merni pokazatelj stanja u privredi. Cene nisu fiksna kategorija one variraju u zavisnosti od kretanja na tržištu. Država bi trebala da svojim merama predvidi ta kretanja i donese aktivnu strategiju za borbu protiv šizofrenih oscilacija na tržištu dobara i usluga.

Potrebno je stalno meriti DBP, da bi znali tačnu stopu ekonomskog rasta naše zemlje. Da bi imali ralnu sliku DBP naše nacionalne privrede potrebno je držati kurs nacionalne valute fiksiran za neke proizvode koji po svojim cenovnim oscilacijama nemaju velike fluktuacije. Tada država može oceniti da li je kurs stabilan ili ne. Ako su odstupanja velika tada dolazi do nerealnog prikazivanja DBP u zemlji, i do pogrešne ocene ekonomske politike.

Na grafikonu vidimo kretanja GNP-a i deviznog kursa
 EUR-dolar.

 Cenovni mehanizam se ogleda u kontinuiranom sagledavanju kursa nacijonalne valute. Neke države primenjuju teoriju o relativnosti deviznog kursa nacionalne valute, kao meru za što uverljivije prikazivanje stanja u privredi. Državna valuta ima svoju protiv vrednost u nekoj stranoj valuti. Po toj teoriji se uzimaju jako stabilne ino valute i vežu se za nacinolni kurs, pa tako državni aparat ima jasnu sliku o realnim kretanjima na tržištu. Nema drugih kategorija po kojima bi mi mogli da merimo kurs nacionalne valute.

Pre uvodjenja slobodnih valuta, kurs nacionalne valute je bio vezan za vrednost zlata kao fiksnu jedinicu i na taj način je privreda imala jasnu sliku o odstupanjima realnog DPB od nominalanog. Medjutim, zlato se i danas predstavlja kao tržišan roba i izgubilo je svoj pravi značaj u ekonomiji u opšte.

Državni budžet Republike Srbije ima jasne pokazatelje da li privreda ima stagnaciju ili rast. Država meri DBP na osnovu budžetskih razlika izmedju javnih prihoda od prošle godine. Javni prihodi su: porezi, takse i akcize i dr. Kada nastanu odstupanja od prikupljenih budžetskih sredstava, tada država zna da je došlo do manjka u privredi i to je jasan pokazatelj da je DBP opao.