Repekursije Nominalnog i Realnog Deviznog Kursa Na Potrošnju Na Tržištu Dobara I Usluga.

Domaći kurs valute je trenutno dosta stabilna komponenta našeg društva. Realni devizni kurs je cena domaće valute iskazana u stranoj valuti korigovana za stepen odstupanja od inflatornih kretanja na tržištu dobara i usluga. Kurs je uvek vezan za novac jer novac se uvek merio jer od njega je polazilo mnogo toga.

Ponekad je potrošačka korpa predmet razmatranja ekonomskih analitičara, ali je to dosta šturo i nepodnošljivo beskorisno kada pričamo o našem životnom standardu. Potrošnja dobara i usluga je srazmerna veličini finansijiskog kapitala u ekonomiji jedne zemlje.

 Ako imamo povećanje realnog deviznog kursa tada domaća valuta ima manju tržišnu vrednost i potrošnja u privredi kao i u društvu opada. To stoga jer novac kao sredstvo za kupovinu materijalnih dobara ima manju moć da apsorbuje veću količinu roba i usluga.

Mere ekonomske politike su postale osnovno oružije za borbu protiv destruktivnih sila na tržištu dobara i usluga. Stimulisanje potrošnje je mera ekonomske politike putem deviznog kursa koji se usklađuje operacijama Centralne Banke Srbije na otvorenom tržištu novca i kapitala. Te operacije su:

1. Kupovina državnih obveznica,
2. Kupovina blagajničkih zapisa,
3. Transfer gotovog novca za devize
4. Promenama euro-ribor paramtara kod banke.

Osnovni pojmovi o deviznom kursu počinju od tumačenja njegovog pojma, jer samo postavka je zamišljena tako da je novac roba i da ima svoju cenu. Ta cena varira usled neistražene kupovne snage novca, a otuda kurs kao prateća komponenta koja bi trebala da ova kretanja prati i istražuje. Kretnje novca su logične, jer i roba menja svoju vrednost pa sam tim i novac, jer je novac isto što i roba. Nominalni devizni kurs je kurs koji je iskazan u svojoj pravoj vrednosti na tržištu dobara i usluga u ekonomiji jedne zemlje.

Vrste Deviznog Kursa I Njegove Implikacije Na Tržištu.

Devizni kurs je cena novca iskazana u vrednosti neke robe. Postoji pet vrsta deviznog kursa koja su produkt razvoja ekonomske misli još od IX veka, i to:

1. Plutajući Devizni Kurs,
2. Fiksni Devizni Kurs,
3. Kombinovani Devizni Kurs (plutajuće-fiksni),
4. Usidren Devizni Kurs,
5. Zlatni Devizni Kurs.

Osim ovih navedenih vrsta deviznog kursa u teoriji postoje i razni drugi modeli, ali o tome kasnije.

Privreda različito reaguje na ove modele deviznih kurseva. To zavisi od ekonomskih prilika u kojima se zemlja nalazi.

Plutajući devizni kurs je kurs domaće valute koji fluktuira slobodno na tržištu dobara i usluga i pokazuje realno stanje kretanja na tržištu. On je pogodan za ekonomije u razvoju kako bi pratile progres razvoja na slobodnom tržištu dobara i usluga.

 Fiksni devizni kurs je uvek isti i ne prati tržišne promene. To je posledica jedne teze da kurs nema veliku ulogu u formiranju ekonomskog razvoja, ali je nauka to uočila da on, upravo suprotno, važi za glavni stub razvoja jedne ekonomije.

Primer: Ako cena nekog proizvoda poraste za 10% kurs se nemenja i tada cene realno korespondiraju sa domaćom valutom

Proizvod A = 5 din          Kurs = 1,7 din      Promena = 8,5 din

Proizvod B = 6 din          Kurs = 1,7 din       Promena = 10,2 din  

                                                                         1,7 din

Usidren devizni kurs je kurs koji pokazuje vrednost neke valute u odnosu na neku drugu obično stranu valutu. ovo stoga da bi se privredna kretanja pratila realno i da bi se dobila

Fiksni devizni kurs je pogodno sredstvo primenjivo za ekonomije sa niskom stopom ekonomskog rasta i nestabilnim tržišnim poslovanjem, za razliku od plutajućeg deviznog kursa koji se primenjuje kod privreda sa malom produkcionom moći i niskim kapacitetima proizvodnje. Kombinovani devizni kurs je sredstvo za ekonomije koje teže da izbalansiraju svoju ekonomiju u smislu da objektivno prate njen rast. Usidreni kurs je najbolji za ekonomije koje prati ciklus prosperiteta i koji polako izlaze iz recesije kao procesa razvoja privrede. Zlatni devizni kurs je kurs koji primenjuju izuzetno industrijiski razvijene države sveta koje imaju dosta velike i  količine metala zlata.

Ovo su neke od stavova imanentnih stručnjaka iz oblasti ekonomije o tipovima deviznog kursa i njegovim posledicama po ekonomsku aktivnost zemlje. 

 

Plutajući devizni kurs je ponekad korisna ekonomska strategija ekonomske politike zemlje. Ova strategija monetarne politike se zove menjajmo kurs danas za bolje sutra. To je mera koja se sprovodi u uslovima kada Centralna Banka želi da utvrdi pravu sliku o zbivanjima u ekonomiji neke zemlje. Kombinovani devizni kurs ima osobine fiksnog ali i plutajućeg deviznog kursa. To se ispoljava tako da on ima jedan kurs u jednom danu fiksni, ali je on već sledećeg dana plutajući.

Politika Cena I Njene Repekusije Na DBP.

Privredni sistem je ekonomska teorija koja govori o vezama izmedju elemenata celokupnog privrednog sistema jedne zemlje. Kada govorimo o ekonomskom rastu privrede tada u prvi plan se postavlja visina DBP-a.  Bruto proizvod je ukupna količina materijalnih dobara proizvedena u jednoj godini. On se meri u svom realnom i nominalnom izrazu, to su korekcije u zavisnosti od stope inflacije i njene repekusije na nacionalnu ekonomiju.

Valutni sistem zemlje je ekonomska kategorija koja nam ukazuje na činjenicu da je valuta i kurs jedne zemlje merni pokazatelj stanja u privredi. Cene nisu fiksna kategorija one variraju u zavisnosti od kretanja na tržištu. Država bi trebala da svojim merama predvidi ta kretanja i donese aktivnu strategiju za borbu protiv šizofrenih oscilacija na tržištu dobara i usluga.

Potrebno je stalno meriti DBP, da bi znali tačnu stopu ekonomskog rasta naše zemlje. Da bi imali ralnu sliku DBP naše nacionalne privrede potrebno je držati kurs nacionalne valute fiksiran za neke proizvode koji po svojim cenovnim oscilacijama nemaju velike fluktuacije. Tada država može oceniti da li je kurs stabilan ili ne. Ako su odstupanja velika tada dolazi do nerealnog prikazivanja DBP u zemlji, i do pogrešne ocene ekonomske politike.

Na grafikonu vidimo kretanja GNP-a i deviznog kursa
 EUR-dolar.

 Cenovni mehanizam se ogleda u kontinuiranom sagledavanju kursa nacijonalne valute. Neke države primenjuju teoriju o relativnosti deviznog kursa nacionalne valute, kao meru za što uverljivije prikazivanje stanja u privredi. Državna valuta ima svoju protiv vrednost u nekoj stranoj valuti. Po toj teoriji se uzimaju jako stabilne ino valute i vežu se za nacinolni kurs, pa tako državni aparat ima jasnu sliku o realnim kretanjima na tržištu. Nema drugih kategorija po kojima bi mi mogli da merimo kurs nacionalne valute.

Pre uvodjenja slobodnih valuta, kurs nacionalne valute je bio vezan za vrednost zlata kao fiksnu jedinicu i na taj način je privreda imala jasnu sliku o odstupanjima realnog DPB od nominalanog. Medjutim, zlato se i danas predstavlja kao tržišan roba i izgubilo je svoj pravi značaj u ekonomiji u opšte.

Državni budžet Republike Srbije ima jasne pokazatelje da li privreda ima stagnaciju ili rast. Država meri DBP na osnovu budžetskih razlika izmedju javnih prihoda od prošle godine. Javni prihodi su: porezi, takse i akcize i dr. Kada nastanu odstupanja od prikupljenih budžetskih sredstava, tada država zna da je došlo do manjka u privredi i to je jasan pokazatelj da je DBP opao.

Da Li Monetarna Politika Ima Moći Da Stabilizuje Cene Na Tržištu.

Monetarna politika je deo ekonomske politike i ona reguliše finansijiski sektor privrede. I ako je to sektor koji nije realni odnosno on ne proizvodi realna dobra i usluge on utiče na ekonomske tokove i stabilnost privrede Srbije.Monetarna vlast je produkt državne sile koja svojom voljom reguliše kretanja na tržištu novca i kapitala. Novac je osnovno merilo vrednosti roba i usluga na tržištu. Novac ima svoju vrednost koja se naziva cena novca, to je jedan koncept da je novac roba i da on ima svoju cenu iskazanu u novčanim apoenima.

Država je iznikla u velikog regulatora monetarnih kretanja i ima sve instrumente i mere pomoću kojih ona stabilizuje novčana kretanja. Jaka monetarna vlast ima prava da stopira odredjene tržišna kretanja merama monetarne politike. Operacijama na tržištu novca država može da zaustavi razne nestabilnosti i inflatorna kretanja.

Centralna Banka Srbije ima ulogu da spreči lomove na finansijiskom tržištu. Postoji sedam načina pomoču kojih država vodi politiku cena na tržištu novca i kapitala, to su:

1. Formiranje mase novca u opticaju,
2. Stabilizacija deviznih rezervi,
3. Stalna kontrola ponude novca na tržištu,
4. Prikupljanje ino-novca iz drugih država,
5. Kontrola deviznih priliva,
6. Mobilizacija aktivnih rezervi,
7. Pravljenje kompromisa izmedju valute i tržišta.

U bivšoj Jugoslaviji najveći stručnjak za monetarna pitanja je bio dr. Ante Marković.Monetarizam je počeo da se razvija kod nas sa radovima Ante Markovića i njegovom politikom stabilizacije ekonomije u bivšoj Jugoslaviji. 

Jako velika je tražnja za gotovim novcem kod nas. To stoga jer gotov novac u mnogome dominira našim tržištem novca i kapitala, što dovodi do velikih finansijiskih rizika po stabilnost ekonomije u celini. 

Novac se meri na dva načina, i to:

1. Gotov novac,
2. Fiskalni novac.

Rastom fisklanog novca kao učesnika u ukupnim transakcijama mi dobijamo stabilniju ekonomiju i uspešnije poslovanje naših privrednih subjekata. 

Osnovni Uticaj Rasta Cena Na Tržištu I Dominantna Visina Kamatnih Stopa.

U ekonomiji postoje mnogi principi i kategorije i one utiču na sprovodjenje mera ekonomske politike. U našoj privredi se trenutno dešavaju promene vlasničke strukture kapitala. To utiče u mnogome na odluke tvoraca ekonomske politike i to u dominatnoj meri. Kamatne stope rastu u uslovima kada na tržištu roba i usluga dolazi do pada cena jer se povećava potrošnja za materijalnim dobrima i banke teže da plasiraju svoj kapital i da maksimiziraju svoj profit od investicionog kapitala. Mnoge mere ekonomske politike danas, donose dobre rezultate u našoj privredi i mi treba da podržimo te mere.

Cene su uvek bile intresantna tema za ekonomiste jer od njih u velikoj meri zavisi kako će mo se mi kao tržišna privreda dalje razvijati.Cene na tržištu dobara i usluga rastu jer postoje faktori koji predominantno utiču na njihov rast, a to je:

• Porast inputa proizvodnje,
• Rast potrošnje usled dampinga,
• Porast cena osnovnih sirovina,
• Buduće procene potrošača o tržišnim kretanjima.

Cene nisu jedini faktor rasta privrede tu je i kapital ali i radna snaga.

Politika cena je skup mera koja regulišu visinu cena na tržištu. To je s toga jer su one uvek činioc kada se proizvode razne vrste materijalnih dobara.Cene se formiraju na osnovu troškova proizvodnje i ugradjenog dobitka koji stvara novu vrednost kapitala unutar privrede. Cene nisu jedini faktori koji definišu proces proizvodnje tu su rad kapital i inovacije. 

Ako posmatramo privredna kretanja mi će mo primetiti da privreda nije uvek u istom stanju i da ona ima svoja kretanja.Privreda je jedna celina koja funkcioniše na osnovu principa ekonomije, a to su:

• Princip produktivnosti rada,
• Princip maksimalizacije profita,
• Princip štednje prirodnih resursa.

Osnovni principi su vodilje za definisanje ekonomskih teorija, a na osnovu njih sprovodjenja tih naučnih predpostavki u praksu.

Centralan Banka Srbije je vodeća monetarna institucija u Srbiji i ona definiše svu monetarnu politiku zemlje.Princip ekonomije štednje je investiciono dominantan, jer je investiciona štednja deo potrošačkog društva i ona stvara uslove za veću investicionu aktivnost u ekonomiji. To prati kamatne stope i njihov uspon od nižih ka višoj stopi. U uslovima male investicione aktivnosti kamatne stope opadaju kao mera ekonomske politike od strane Centralne Banke Srbije.

Jedan od velikih mera fiskalne  politike je poreska regulativa, ali fiskalni kanjon ima veliku lepezu instrumenata.Prodaja kamata na tržištu investicionih dobara doprinosi da cene u državi padaju to je mera fiskalne politike i ona služi za suzbijanje inflatornih kretanja na tržištu roba i usluga.

Iako je naša zemlja trenutno u krizi zbog malog investicionog rasta i slabog zapošljavanja novih kadrova u privredu ona polako pokazuje izvesne znakove oporavka.Stalno praćenje ritma privrede je politika kontinualnog sleđenja dešavanja na tržištu roba i usluga jer bez kontinuiteta u osluškivanju ritma kretanja stanja na tržištu mi nemamo jasnu sliku o dešavanjima u ekonomiji.

Best Scientist