Repekursije Nominalnog i Realnog Deviznog Kursa Na Potrošnju Na Tržištu Dobara I Usluga.

Domaći kurs valute je trenutno dosta stabilna komponenta našeg društva. Realni devizni kurs je cena domaće valute iskazana u stranoj valuti korigovana za stepen odstupanja od inflatornih kretanja na tržištu dobara i usluga. Kurs je uvek vezan za novac jer novac se uvek merio jer od njega je polazilo mnogo toga.

Ponekad je potrošačka korpa predmet razmatranja ekonomskih analitičara, ali je to dosta šturo i nepodnošljivo beskorisno kada pričamo o našem životnom standardu. Potrošnja dobara i usluga je srazmerna veličini finansijiskog kapitala u ekonomiji jedne zemlje.

 Ako imamo povećanje realnog deviznog kursa tada domaća valuta ima manju tržišnu vrednost i potrošnja u privredi kao i u društvu opada. To stoga jer novac kao sredstvo za kupovinu materijalnih dobara ima manju moć da apsorbuje veću količinu roba i usluga.

Mere ekonomske politike su postale osnovno oružije za borbu protiv destruktivnih sila na tržištu dobara i usluga. Stimulisanje potrošnje je mera ekonomske politike putem deviznog kursa koji se usklađuje operacijama Centralne Banke Srbije na otvorenom tržištu novca i kapitala. Te operacije su:

1. Kupovina državnih obveznica,
2. Kupovina blagajničkih zapisa,
3. Transfer gotovog novca za devize
4. Promenama euro-ribor paramtara kod banke.

Osnovni pojmovi o deviznom kursu počinju od tumačenja njegovog pojma, jer samo postavka je zamišljena tako da je novac roba i da ima svoju cenu. Ta cena varira usled neistražene kupovne snage novca, a otuda kurs kao prateća komponenta koja bi trebala da ova kretanja prati i istražuje. Kretnje novca su logične, jer i roba menja svoju vrednost pa sam tim i novac, jer je novac isto što i roba. Nominalni devizni kurs je kurs koji je iskazan u svojoj pravoj vrednosti na tržištu dobara i usluga u ekonomiji jedne zemlje.

Vrste Deviznog Kursa I Njegove Implikacije Na Tržištu.

Devizni kurs je cena novca iskazana u vrednosti neke robe. Postoji pet vrsta deviznog kursa koja su produkt razvoja ekonomske misli još od IX veka, i to:

1. Plutajući Devizni Kurs,
2. Fiksni Devizni Kurs,
3. Kombinovani Devizni Kurs (plutajuće-fiksni),
4. Usidren Devizni Kurs,
5. Zlatni Devizni Kurs.

Osim ovih navedenih vrsta deviznog kursa u teoriji postoje i razni drugi modeli, ali o tome kasnije.

Privreda različito reaguje na ove modele deviznih kurseva. To zavisi od ekonomskih prilika u kojima se zemlja nalazi.

Plutajući devizni kurs je kurs domaće valute koji fluktuira slobodno na tržištu dobara i usluga i pokazuje realno stanje kretanja na tržištu. On je pogodan za ekonomije u razvoju kako bi pratile progres razvoja na slobodnom tržištu dobara i usluga.

 Fiksni devizni kurs je uvek isti i ne prati tržišne promene. To je posledica jedne teze da kurs nema veliku ulogu u formiranju ekonomskog razvoja, ali je nauka to uočila da on, upravo suprotno, važi za glavni stub razvoja jedne ekonomije.

Primer: Ako cena nekog proizvoda poraste za 10% kurs se nemenja i tada cene realno korespondiraju sa domaćom valutom

Proizvod A = 5 din          Kurs = 1,7 din      Promena = 8,5 din

Proizvod B = 6 din          Kurs = 1,7 din       Promena = 10,2 din  

                                                                         1,7 din

Usidren devizni kurs je kurs koji pokazuje vrednost neke valute u odnosu na neku drugu obično stranu valutu. ovo stoga da bi se privredna kretanja pratila realno i da bi se dobila

Fiksni devizni kurs je pogodno sredstvo primenjivo za ekonomije sa niskom stopom ekonomskog rasta i nestabilnim tržišnim poslovanjem, za razliku od plutajućeg deviznog kursa koji se primenjuje kod privreda sa malom produkcionom moći i niskim kapacitetima proizvodnje. Kombinovani devizni kurs je sredstvo za ekonomije koje teže da izbalansiraju svoju ekonomiju u smislu da objektivno prate njen rast. Usidreni kurs je najbolji za ekonomije koje prati ciklus prosperiteta i koji polako izlaze iz recesije kao procesa razvoja privrede. Zlatni devizni kurs je kurs koji primenjuju izuzetno industrijiski razvijene države sveta koje imaju dosta velike i  količine metala zlata.

Ovo su neke od stavova imanentnih stručnjaka iz oblasti ekonomije o tipovima deviznog kursa i njegovim posledicama po ekonomsku aktivnost zemlje. 

 

Plutajući devizni kurs je ponekad korisna ekonomska strategija ekonomske politike zemlje. Ova strategija monetarne politike se zove menjajmo kurs danas za bolje sutra. To je mera koja se sprovodi u uslovima kada Centralna Banka želi da utvrdi pravu sliku o zbivanjima u ekonomiji neke zemlje. Kombinovani devizni kurs ima osobine fiksnog ali i plutajućeg deviznog kursa. To se ispoljava tako da on ima jedan kurs u jednom danu fiksni, ali je on već sledećeg dana plutajući.